Forum Sloboda za �ivotinje

U Los An�elesu ne�e vi�e mo�i da se kupe najlon kese

Amazonka — Sre Jul 23, 2008 11:27 pm

Autor: Amazonka

Poslao: Sre Jul 23, 2008 11:27 pm

B92 Info Vesti Svet
I u Los An�elesu bez kesa od 2010.
23. jul 2008. | 15:01 | Izvor: Tanjug

Los An�eles -- Od prvog juna 2010. stanovnici Los An�elesa ne�e vi�e u prodavnicma dobijati plasti�ne kese, ve� �e samo mo�i da kupe papirne.

Prema odluci lokalnih vlasti, papirne kese �e ko�tati 25 centi. Cilj nove uredbe je, kako su saop�tili zvani�nici, da se smanji otpad u gradu u kome se u toku godine prilikom raznih kupovina u radnjama upotrebi pribli�no 2,3 milijardi najlonskih kesa.

Prvi ameri�ki grad koji je doneo sli�nu uredbu je bio San Francisko, u kome �e zabrana prodaje plasti�nih kesa stupiti na snagu ve� u novembru ove godine.

O problemu najlonskih kesa u Srbiji nedavno je izve�tavao i B92, o �emu mo�ete �itati ovde.

Plasti�ne kese kao ekolo�ki problem
18. jul 2008. | 10:27 -> 17:49 | Izvor: B92

Beograd -- U prodavnicama su kese �esto besplatne, ali u pitanju su isklju�ivo plasti�ne kese, koje zaga�uju �ivotnu sredinu.

Za sada u Srbiji nema zakona koji reguli�e proizvodnju i distribuciju plasti�nih kesa, te re�enja ovog problema jo� uvek nema. Svakom kupovinom u Srbiji iskoristi se bar jedna plasti�na kesa, koja �e kasnije najverovatnije zavr�iti kao "ukras� kraj puta ili na nekom drvetu. Procenjuje se da svaki stanovnik Srbije iskoristi 150 plasti�nih kesa tokom jedne godine.

Specifi�na potro�a�ka kultura i nedostatak zakonske regulative dovode do nekontrolisanog tro�enja i bacanja plasti�nih kesa. Mnogi gra�ani Srbije, me�utim, ka�u da bi radije koristili papirne kese nego standardne, plasti�ne.

Veliki trgovinski lanci u Srbiji ne nude alternativu plasti�nim kesama prilikom kupovine. Ipak, pojedini lanci svesni su svoje odgovornosti, tako da planiraju da u narednim godinama tu praksu menjaju. Na primer, hipermarket Intereks planira da kupcima uskoro omogu�i izbor.

Ina�e, oko 13 milijardi kesa daje se kupcima svake godine u svetu, �to je oko 220 kesa po stanovniku. One se u proseku koriste 12 minuta, nakon �ega se bacaju, dok u prirodi ostaju hiljadama godina jer priroda ne mo�e da ih razgradi.

Nedavna istra�ivanja pokazala su da se u telu �ivotinja nalaze najrazli�itiji ostaci plastike, a da su i ljudi i �ivotinje izlo�eni izuzetno negativnom dejstvu plastike u organizmu. istra�iva�i stalno pronalaze polumrtve �ivotinje, koje se dave plastikom.

Organizacija "Envajronment Kalifornija", iz SAD, procenjuje da plasti�ne godi�nje ubiju do milion morskih �ivotinja. Istra�ivanja pokazuju da plastika pluta �ak i na Arktiku.

Neke zemlje ve� godinama poku�avaju da re�e taj problem uvo�enjem papirnih kesa umesto plasti�lnih, naro�ito od recikliranog papira.

Nedavno je u Tihom okeanu otkriven plasti�ni plutaju�i "skup" �ubreta veli�ine Teksasa, poznat kao "vrtlog �ubreta" ili "plasti�na supa". Nevidljivi kontinent nije mogao biti uo�en iz vazduha ili satelita sve dok se ljubitelji mora nisu na�li unutar plutaju�e deponije.

Me�u plasti�nim kesama mogu�e je da se nalazila i neka upotrebljena u Srbiji. U Srbiji nema ni zakonske regulative, pa ni na�ina kako sanirati ili bar ubla�iti problem.

U Kini �e do 2010. godine biti zabranjeno kori��enje plasti�nih kesa. Domi�ljati Kinezi �ak i recikliraju plasti�ne kese, prave�i od njih sinteti�ke majice.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=18&nav_category=12&nav_id=309094

Nedovoljna za�tita prirodnih dobara u Srbiji

Amazonka — Sre Jul 23, 2008 11:17 pm

Autor: Amazonka

Poslao: Sre Jul 23, 2008 11:17 pm

Za�tita prirodnih dobara
23. jul 2008. | 10:24 -> 12:01 | Izvor: B92

Beograd -- U Srbiji je za�ti�eno ne�to vi�e od 1.000 prirodnih dobara, koja se nalaze na �est odsto teritorije, dok EU propisuje najmanje 11 odsto.

Jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju jeste da najmanje 11 odsto teritorije bude pod za�titom dr�ave. Re�enja o za�titi jo� uvek se �ekaju za vi�e od 25 prirodnih dobara. Me�u njima su i park prirode Zlatibor, kao i rezervat prirode Jerma.

Od 1.126 za�ti�enih prirodnih dobara, 45 je u Beogradu. Tako i u Zemunskom parku postoji 15 stabala koja su spomenici prirode.

Pored drveta starog 250 miliona godina, u Zemunskom parku su i stabla tise i srebrne smr�e, koja je izuzetno otporna na gradske uslove. Vi�e od 100 godina ovaj deo Zemuna ukra�avaju i kavkaske pterokarije i stablo gvozdenog drveta.

O stablu "judinog drveta" u ovom parku postoji puno legendi. Ono �to je sigurno jeste da je ovo drvo, koje su nau�nici identifikovali me�u fosilnim ostacima od pre 100 miliona godina, me�u najstarijima na svetu.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=23&nav_category=12&nav_id=309779

Ogroman pas sa ogromnim tumorom!!!HITNO

Ma�ker — Sre Jul 23, 2008 9:51 pm

Autor: Ma�ker

Poslao: Sre Jul 23, 2008 9:51 pm

Evo broj racuna

160-3500100030679-03

banka Intesa Beograd

Svrha uplate : Za operaciju psa

PETA kampanja protiv upotrebe medve�e ko�e

Amazonka — Sre Jul 23, 2008 8:16 pm

Autor: Amazonka

Poslao: Sre Jul 23, 2008 8:16 pm

freedom4animals ::

Ma nije problem Mina neka dodje ko zeli da podrzi akciju od srca.
Nece biti guzve - pa na nasim protestima nije guzva ni kad zelimo da bude - mislim ne bude 100 -200 ucesnika nikad...

Tako ispada.

OPET VELIKO TROVANJE PASA

Sojka_Tica — Sre Jul 23, 2008 12:53 pm

Autor: Sojka_Tica

Poslao: Sre Jul 23, 2008 12:53 pm

kak je ovo greska...meni pokazuje gresku i ne mogu da ostaavim komentar a imam i sta da napisem

Opet pozari po Srbiji...

Amazonka — Uto Jul 22, 2008 10:24 pm

Autor: Amazonka

Poslao: Uto Jul 22, 2008 10:24 pm

Gore i deponije smeca...

Deponija u Prijepolju jo� gori
22. jul 2008. | 17:17 | Izvor: Beta

Prijepolje -- Po�ar na deponiji sme�a u Stanjevinama na ulasku u Prijepolje gori ve� drugi dan; ga�enje ote�ano jer je zahva�eno jezgro deponije

Kako je izjavila D�enita Kratovac, op�tinski ekolo�ki inspektor, deponija gori iznutra tako da je vrlo te�ko kontrolisati velike oblake dima koji dolaze i do centra grada �ire�i neprijatan miris. Deponija sme�a u Stanjevinama sme�tena je na samoj obali reke Lim i koristi se povremeno.

Do njene sanacije treba da do�e tek nakon dovr�etka sanitarne deponije u Drugli�ima koja se gradi za op�tine Prijepolje, Priboj i Nova Varo�.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=22&nav_category=16&nav_id=309694

Ekolo�ki incident u Toplici

Amazonka — Uto Jul 22, 2008 10:22 pm

Autor: Amazonka

Poslao: Uto Jul 22, 2008 10:22 pm

Ekolo�ki incident u Toplici
22. jul 2008. | 12:27 | Izvor: FoNet

Kur�umlija -- Ribolova�ka slu�ba u Kraljevu prijavila je policiji da je u reci Toplici uginulo nekoliko desetina kilograma ribe.

Ovaj ekolo�ki incident dogodio se u ponedeljak uve�e kada je u Toplicu ispu�tena voda iz kanala koji se u reku uliva u centru grada. Tom prilikom je, prema svedo�enju me�tana koji �ive u blizini reke, uginulo nekoliko desetina kilograma ribe.

Uvi�aj su izvr�ili policija i op�tinski inspektor za za�titu �ivotne sredine i prema prvim procenama, uzrok pomora ribe je izlivanje fekalija i mulja u reku Toplicu u �ijem koritu je, usled su�e, nizak vodostaj.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=22&nav_category=16&nav_id=309649Ekolo�ki incident u Toplici

!! COCA-COLA ZERO !!!

Amazonka — Uto Jul 22, 2008 7:42 pm

Autor: Amazonka

Poslao: Uto Jul 22, 2008 7:42 pm

Ponavljam linkove na informacije o aditivima
http://forum.sloboda-za-zivotinje.org/viewtopic.php?t=35

i o MSG
http://forum.sloboda-za-zivotinje.org/viewtopic.php?t=37

OBAVEZNO PROCITAJTE!

Stimulisanje zaga�ivanja

Amazonka — Uto Jul 22, 2008 8:20 am

Autor: Amazonka

Poslao: Uto Jul 22, 2008 8:20 am

Stimulisanje zaga�ivanja
22. jul 2008. | 04:31 | Izvor: Ve�ernje novosti

Beograd -- Srbija jedina u okru�enju nema zakonsku obavezu da kontroli�e izduvne gasove iz auspuha automobila eko-testom, pi�u Ve�ernje novosti.

Kada bi se pravilo koje va�i u Evropi primenilo i u Srbiji, procenjuje se da bi bar 70 odsto vozila bilo "proterano" sa drumova, pi�e list. Umesto �etiri izduvna gasa, kod automobila na benzin u Srbiji se meri samo koncentracija ugljen-monoksida. Tolerancija na njega je velika, �ak 4,5 odsto, �to je u Evropskoj uniji nezamislivo. Za dizel-vozila se kontroli�e koli�ina �a�i.

"Na�a dr�ava ne samo da ne spre�ava zaga�ivanje vazduha gasovima iz atomobila, ve� ga i stimuli�e�, ka�e Nenad Jovanovi�, direktor sektora kvaliteta Auto-moto saveza Srbije.

"Kod nas automobili sa elektromotorima, koji potpuno idu na struju ne mogu da se registruju. Na� Zakon ne poznaje takvu kategoriju, pa takvi automobili i ne smeju na ulicu�, navodi Jovanovi� za Ve�ernje novosti.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=22&nav_category=206&nav_id=309613

�ipovanje!

Amazonka — Uto Jul 22, 2008 8:19 am

Autor: Amazonka

Poslao: Uto Jul 22, 2008 8:19 am

Wolf je opisao sustinu problema.

NISAM ni ja za mikrocip, ni za kastraciju, ali moramo prihvatiti stvari koje su NUZNO ZLO! Drugih efikasnih nacina za identifikaciju pasa kod nas i za kontrolu njihovog broja - NEMA, i to zbog nesavesnosti ljudi , koji izbacuju pse na ulicu, sume, tudje posede itd. i dozvoljavaju da se oni prekomerno mnoze.

Cirkus Korona protest jun 2008

WOLF — Uto Jul 22, 2008 1:42 am

Autor: WOLF

Poslao: Uto Jul 22, 2008 1:42 am

Nephillia ::

[Moramo da menjamo taktiku, definitivno, samo nas vredjaju. Ako me vredjaju neka me bar ozbiljno shvate-bolje i da me se boje jer sam "neuravnotezena"

Pa, po ovome sto pise kuriru nije nikakvo cudo sta vas vredjaju jer i vi vredjate sve druge.

niko vas se nece bojati jer ste neuravnotezeni, ignorisace vas....

Posumljavanje u Srbiji

Amazonka — Pon Jul 21, 2008 11:29 pm

Autor: Amazonka

Poslao: Pon Jul 21, 2008 11:29 pm

BEOGRAD - U Srbiji se pod �umama nalazi 2,7 miliona hektara zemlji�ta, to jest oko 30 odsto teritorije, a strate�ki cilj Vlade Srbije je da se u narednih desetak godina po�umljenost pove�a na 45 odsto, izjavio je za Tanjug saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan.

Da bi bili spre�eni procesi degradacije zemlji�ta u Srbiji, planirano je da do 2010. godine bude po�umljeno oko 50.000 hektara, kao i da na terenima sa ve�im nagibom zemlji�ta bude zatravljeno oko 80.000 oranica, kazao je Gulan i dodao da je u Vojvodini po�umljeno svega 6,8 odsto teritorije, a u centralnoj Srbiji 32,8 odsto.

Cilj je da u Srbiji narednih godina bude zasa�eno milion stabala, a bi�e po�umljeni delovi izme�u industrijskih zona i naselja, vetroza�titni pojasevi, zone du� puteva, napu�tene i rekultivisane deponije, kao i kopovi.

----------------------------

Kamo srece da to i ostvare, a da drvece dodatno ne bude poseceno...

Lokalne vlasti ignorisu i krse zakone!

Amazonka — Pon Jul 21, 2008 10:36 pm

Autor: Amazonka

Poslao: Pon Jul 21, 2008 10:36 pm

Dopis udruzenja "Help animals":

Sekteratijat za zastistu zivotne sredine Grada Beograda
G-djica. Vesna Josic i
Sekretarijat za ekologiju Grada Beograda
G-dja. Tatjana Zivkovic

Zakonito ZBRINJAVANJE napu�tenih pasa i ma�aka

Beograd, 18.07.08 H I T N O Po�tovani,

Obracamo se licno gore navedenim osobama jer je u njihovoj nadleznosti potpisivanje naloga za hvatanje pasa i macaka od strane tkz. sinterske sluzbe Grada Beograda i u vezi istog

u attachu Vam dostavljamo Dopis Ministarsrtva poljoprivrede- Uprave za Veterinu upucen Udruzenju Epar, Subotica pod br. 323-07-2159 od 04.05.08 iz kojeg se jasno moze videti

1. da je 2.novembra 2005. stupio na snagu Zakon o veterinarstvu koji �lanom 46. nala�e lokalnim samoupravama zbrinjavanje napu�tenih pasa i ma�aka , i postupanje po �lanu 46.i 138.i 168. istog Zakona, umesto njihovog dotada�njeg � uni�tavanja ,ubijanja po Pravilniku 29/94.

2. da je �lan 168. Zakona o veterinarstvu, stavio 2.11.2005. godine van snage , Pravilnik 29/94, od 2.11.2005.

i dodajemo

3. da Krivi�ni zakon RS , od 1.1.2006. ,�lanom 269. zatvorski i nov�ano sankcioni�e mu�enje, povredjivanje i ubijanje �ivotinja u suprotnosti sa Zakonom o veterinarstvu,tj. svako drugo postupanje , osim onog koje nala�e �l.46. 138. i 168. Zakona o veterinarstvu ,

4. da kaznene odredbe Zakona o veterinarstvu nala�u nov�ano sankcionisanje odredjenih nepostupanja po ovom Zakonu ,

zakonit postupak prema uhva�enim psima i ma�kama kojeg naredjuje Zakon o veterinarstvu je :

hvatanje
zbrinjavanje

dok svako druga�ije postupanje podle�e prekr�ajnim i krivi�nim sankcijama u skladu sa va�e�im zakonima Republike Srbije , ciju implementaciju nala�e Ustav Republike Srbije.

Vi ste nalogodavci tj. bez Vasih naloga i potpisa ne bi bili pocinjeni nebrojeni zlocini nad neduznim zivotinjama.

Ignorisete nase nebrojene pismene i usmene intervencije preko medija, preko odredjenih licnosti iz vlasti, preko licnih molbi da to ne cinite jer Vi ne cinjenjem potpisivanja ne podlezete nikakvim sankcijama.

I Hitlerovi potcinjeni izvrsioci njegovih zelja i naloga su bili ubedjeni da oni samo vrse svoju duznost prema drzavi i svom vodji. I sta im se, u slepoj poslusnosti desilo, dobili su CRNI MRTVACKI POKROV, ONAKAV KAKAV JE POSTALA NJIHOVA DUSA.

___________________________________________________________________
"Ovaj svet , isti za sve , nije stvorio ni jedan bog i ni jedan covek; on je
vatra sto se s merom pali i s merom gasi "
-
Heraklit
___________________________________________________________________

Udruzenje

Help Animals

Novi Zakon o veterinarstvu i odstete zbog ujeda pasa

MINAbg — Pon Jul 21, 2008 5:08 pm

Autor: MINAbg

Poslao: Pon Jul 21, 2008 5:08 pm

e sad cu vam kopirati zakon o lovu za cg,danas azurirano.samo bice malo nepregledno dok ne vidim da skine lepo..

ZAKON
O LOVSTVU
("Sl. list RCG", br. 47/99)

I OSNOVNE ODREDBE
�lan 1
Lovstvo, u smislu ovog zakona, obuhvata uzgoj, za�titu, lov i kori��enje divlja�i, kao dobra od op�teg interesa, koje u�iva posebnu za�titu i koristi se pod uslovima i na na�in propisan ovim zakonom.
Divlja�, u smislu ovog zakona, su sisari i ptice, koje �ive slobodno u prirodi.
�lan 2
Lovstvo se mo�e obavljati kao privredna, sportsko-rekreativna i djelatnost sa posebnom namjenom.
�lan 3
Za�tita i uzgoj divlja�i je djelatnost od op�teg interesa i u funkciji je za�tite i unapre�enja �ivotne sredine.
�lan 4
Lovstvom se mogu baviti pravna lica kojima je to osnovna djelatnost, pravna lica u oblasti �umarstva i poljoprivrede, lova�ke organizacije i fizi�ka lica, pod uslovima i na na�in utvr�en zakonom.
�lan 5
Lov za�ti�ene divlja�i mo�e se vr�iti samo u granicama prirodnog i vje�ta�kog prirasta, u skladu sa ovim zakonom.
�lan 6
Lov za�ti�ene divlja�i ograni�ava se preduzimanjem mjera predvi�enim ovim zakonom, kada to zahtijevaju interesi za�tite i uzgoja divlja�i.
�lan 7
Pravna lica kojima je lovi�te dato na gazdovanje (u daljem tekstu: korisnik lovi�ta) obezbje�uju dio sredstava ostvarenih kori��enjem lovi�ta za za�titu i uzgoj divlja�i, pod uslovima, na na�in i u visini utvr�enim ovim zakonom.
Dr�ava materijalno poma�e za�titu, uzgoj divlja�i i unapre�ivanje lovstva.
�lan 8
Radi obezbje�enja sprovo�enja odgovaraju�ih mjera za�tite, uzgoja i racionalnog kori��enja divlja�i na odre�enom prostoru, koji �ini prirodnu, geografsku i ekolo�ku cjelinu, obrazuju se lovi�ta i donose lovne osnove i drugi planski dokumenti.
�lan 9
Odredbe ovog zakona primjenjuju se i na nacionalne parkove, ako neka od pitanja ure�enih ovim zakonom, u cilju za�tite nacionalnih parkova, posebnim zakonom nijesu druk�ije ure�ena.
�lan 10
Upravni nadzor nad izvr�avanjem odredaba ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega vr�i ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
�lan 11
Pojedini pojmovi upotrijebljeni u ovom zakonu imaju slede�e zna�enje:
1) za�titom divlja�i se smatra preduzimanje mjera koje obezbje�uju uslove za opstanak i razvoj populacije odre�ene vrste divlja�i, kao i njenu za�titu od protivzakonitog kori��enja;
2) za�ti�enom divlja�i se smatra divlja� za koju je lov trajno zabranjen ili je zabranjen u odre�enom periodu;
3) uzgojem divlja�i se smatra preduzimanje mjera koje obezbje�uju obnavljanje, odr�avanje i pove�anje broja i kvaliteta divlja�i, prema prirodnim i drugim mogu�nostima lovi�ta;
4) vje�ta�kim prirastom se smatra uno�enje vje�ta�ki uzgojene divlja�i u lovi�te;
5) rezervat je dio lovi�ta u kojem se preduzimaju posebne mjere gajenja i za�tite, radi obnavljanja (reprodukcije) divlja�i;
6) lovnim zabranom se smatra izdvojena povr�ina u lovi�tu na kojoj je zabranjen lov;
7) lovostajem se smatra period u kojem je zabranjeno loviti, progoniti ili uznemiravati divlja�;
pod gazdovanjem, u smislu ovog zakona, podrazumijeva se:
a) uzgoj divlja�i i podspje�ivanje prirodne reprodukcije i kvaliteta;
b) za�tita divlja�i od bolesti, �teto�ina, elementarnih nepogoda, �tetnog uticaja �ovjeka (bespravni lov) i sl.;
c) za�tita stani�ta i gnijezdili�ta divlja�i;
d) lovljenje, hvatanje i kori��enje divlja�i;
e) izgradnja i odr�avanje lovno-uzgojnih i lovno-tehni�kih objekata (hranili�ta, pojili�ta, �eke, uzgajali�te, prihvatili�ta, skloni�ta-remize, volijeri, lova�ke staze i lova�ke ku�ice) i dr.;
f) stavljanje u promet divlja�i, njenih djelova i drugih proizvoda od divlja�i, u skladu sa zakonom;
g) utvr�ivanje brojnog stanja divlja�i, dono�enje lovne osnove i izrada planova i drugih planskih dokumenata.
II ZA�TITA I UZGOJ DIVLJA�I
�lan 12
Za�tita divlja�i vr�i se trajnom zabranom lova, zabranom lova u odre�enom periodu (lovostajem), skra�ivanjem lovne sezone ili smanjenjem broja lovnih dana, �uvanjem lovi�ta, suzbijanjem nezakonitog lova, smanjenjem broja neza�ti�ene divlja�i, spasavanjem od elementarnih nepogoda, dopunskom prehranom i drugim mjerama predvi�enim ovim zakonom i lovnom osnovom.
�lan 13
Trajnom zabranom lova za�ti�uju se:
1) dlakava divlja�: ris (Lynx lynx), hermelin (Mustela erminea), me�e medvjeda (Ursus arctos) do dvije godine starosti, srna i njeno lane (Capreolus), divokoza (Rupicapra) i njeno jare, ko�uta (Cervus) i njeno tele i vidra (Lutra lutra);
2) pernata divlja�: veliki tetrijeb (Tetrao urogallus), mali tetrijeb (Lyrurus tetrix), lje�tarka (Tetrastes Bonasia), nesiti (Pelecan diae), �aplje (Ardeldae), poljska jarebica (Perdix perdix), ka�ikare (rod Spatula), raznjevi (Pelegadis), rode (Ciconiidae), labudovi Cygninae), utva zlatokrila (Tadorna ferruginae), utva morska (Tadorna tedorna), sve ptice grabljivice (Falconidae orlovi: sup, orlov, le�inari, jastrebovi izuzev jastrebova koko�ara, eje, lunje, sokolovi), sivi �dral (Grus-grus), droplja (Otidiae), galebovi i �igre (por. deridae), sove (Strigidae), komoran - vranac (Phalacrocorax), kreja (Nucrifraga), buka� (Botaurus), vivak (Vanellus), pozvizda� (Numenius), ronac (Megrus), gnjurac (Podiceps), barska koko�ka (Rallus), zalarka (Calidiris), prutke (Tringa) i galica (Pyrrhocorax).
Zabranom lova u odre�enom periodu - lovostajem (u daljem tekstu: lovostaj) za�ti�uje se sljede�a divlja�:
1) dlakava divlja�: jelen (Cervus), jelen lopatar (Dama dama), srnda� (Capreolus capreolus), divojarac (Rupicapra rupicapra), muflon (Ovis musimon), kozorog (Capera ibex), zec (Lepus europeus), vjeverica (Sciurus vulgaris), puh veliki (Glis glis) i medvjed (Ursus arctos).
2) pernata divlja�: fazan (Phasianus colchicus), prepelica (Coturnix coturnix), jarebica kamenjarka (Alectoris graeca), guske (Anser), patke (Anas sp.), �ljuke (Scolopax, Capella - bekasina), liske (Fulica sp.) i golubovi (Columbia sp.).
Lovostaj se mo�e utvrditi i za drugu divlja�, ako bi na odre�enom podru�ju bio ugro�en njen opstanak (neza�ti�ena divlja�), i to za:
1) dlakavu divlja�: vuka (Canis lupus), �akala (Canis aureus), lisicu (Vulpes vulpes), divlju ma�ku (Felis silvestris), jazavca (Meles meles), tvora (Putorius putorius), malu lasicu (Mustela nivalis), kunu (Martes sp.) i divlju svinju (Sus scrofa).
2) pernatu divlja�; vranu (Corvus ap.), svraku (Pica pica) i sojku (Garrulus grandarius).
Skra�ivanje lovne sezone , odnosno lovnih dana mo�e se uvesti, ako u lovi�tu nastane smanjenje brojnog stanja neke vrste lovostajem za�ti�enje divlja�i ispod prirodnog kapaciteta.
Propis o lovostaju i skra�ivanju lovne sezone, odnosno lovnih dana donosi ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
�lan 14
Ako u lovi�tu nastane osjetnije smanjenje brojnog stanja odre�ene vrste lovostajem za�ti�ene divlja�i, korisnik lovi�ta je obavezan da zabrani lov te divlja�i kao i da preduzme sve mjere (uno�enje divlja�i i dr.) radi uspostavljanja brojnog stanja divlja�i utvr�enog lovnom osnovom.
Uno�enje u lovi�te nove vrste divlja�i ili divlja�i stranog porijekla vr�i se po prethodno obavljenoj zdravstvenoj kontroli i po prethodnom odobrenju ministarstva nadle�nog za poslove lovstva.
�lan 15
O divlja�i koja se nalazi van lovi�ta stara se vlasnik, odnosno korisnik zemlji�ta, vode i �ume na kojoj se divlja� zadr�ava.
Pod staranjem, u smislu stava 1 ovog �lana, smatra se za�tita divlja�i od lova, proganjanja ili uznemiravanja.
�lan 16
Zabranjeno je uni�tavanje, hvatanje i prisvajanje mladunaca, o�te�ivanje i uni�tavanje gnijezda, legla i jaja za�ti�ene divlja�i.
Kad to zahtijevaju potrebe nauke, nastave, zoolo�kih vrtova i muzeja, korisnik lovi�ta mo�e, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadle�nog za poslove lovstva, dozvoliti hvatanje i prisvajanje mladunaca, legla i jaja za�ti�ene divlja�i.
�lan 17
Zabranjeno je trovanje divlja�i.
�lan 18
Zabranjeno je svim licima kretanje kroz lovi�te sa pu�kom, lova�kim psima i drugim sredstvima za lov, kao i kretanje van puteva koji slu�e op�toj upotrebi bez odobrenja korisnika lovi�ta, izuzev pripadnicima Ministarstva unutra�njih poslova i Vojske Jugoslavije za slu�benim naoru�anjem.
�lan 19
Za ulov pojedinih vrsta divlja�i, koja nanosi �tetu lovi�tu, imovini pravnih lica i gra�anima, mo�e se ustanoviti nagrada.
Aktom o ustanovljavanju naknade utvr�uje se naro�ito: vrsta divlja�i za koju se ustanovljava nagrada, uslovi, visina i na�in dodjeljivanja nagrade.
�lan 20
Korisnik lovi�ta je du�an neza�ti�enu divlja�, pse i ma�ke lutalice i ostale �teto�ine u lovi�tu svesti na brojno stanje kojim se ne�e ugro�avati za�ti�ena divlja� i doma�e �ivotinje.
�lan 21
Pravo gazdovanja lovi�ta mo�e se prenijeti samo na korisnike lovi�ta koji obezbijede da stru�ne poslove uzgoja, za�tite i organizovanja lova divlja�i obavljaju lica sa najmanje zavr�enom srednjom �kolom: �umarske, veterinarske, biolo�ke ili poljoprivredne struke - sto�arskog smjera.
�lan 22
Korisnik lovi�ta je du�an da obezbijedi i organizuje slu�bu �uvanja lovi�ta, u skladu sa propisom koji donosi Ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
�uvar lovi�ta mo�e biti lice koje je zavr�ilo srednju �kolu, ima polo�en lova�ki ispit i koje ispunjava uslove za no�enje oru�ja.
�uvar lovi�ta vr�i slu�bu �uvanja lovi�ta u slu�benom odijelu, naoru�an i ima slu�benu legitimaciju.
Bli�e propise o slu�benom odijelu, slu�benom naoru�anju i legitimaciji �uvara lovi�ta donosi Ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
�lan 23
�uvar lovi�ta je ovla��en da:
1) od lica zate�enog sa sredstvima za lov ili lova�kim psima u lovi�tu zahtijeva da poka�e li�ne isprave i dozvolu za lov kojima se utvr�uje njegov identitet;
2) izvr�i pregled vozila za koje postoji osnovana sumnja da prevozi ulovljenu divlja� i njene djelove, kao i da vr�i kontrolu u cilju pronala�enja sredstava kojima je izvr�en prekr�aj ili krivi�no djelo koje se odnosi na lovstvo;
3) zahtijeva li�ne isprave od lica zate�enog u vr�enju prekr�aja ili krivi�nog djela koje se odnosi na lovstvo i od lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvr�ilo prekr�aj ili krivi�no djelo;
4) pregleda ulov i sredstva za lov kao i da utvrdi da li je lov obavljen u skladu sa propisima;
5) privremeno oduzme ulov, sredstva za lov, kao i vozila i druge predmete, ako postoji osnovana sumnja da su upotrijebljeni ili bili namijenjeni za izvr�enje krivi�nog djela ili prekr�aja koji se odnosi na lov ili da su nastali ili pribavljeni izvr�enjem takvog krivi�nog djela ili prekr�aja;
6) o utvr�enim nepravilnostima odmah obavijesti nadle�ni inspekcijski organ;
7) preduzima druge mjere i radnje za koje je zakonom i drugim propisima ovla��en.
�uvar lovi�ta je du�an da licu od koga su oduzeta sredstva za lov i drugi predmeti izda potvrdu.
U slu�ajevima iz stava 1 ovog �lana, lice koje je zate�eno sa sredstvima za lov u lovi�tu du�no je da na zahtjev �uvara lovi�ta poka�e dozvolu za lov, oru�ni list i li�nu ispravu kojom se utvr�uje identitet, kao i da omogu�i pregled ulova, sredstava za lov, vozila i drugih transportnih sredstava.
III GAZDOVANJE LOVI�TEM
1. Lovi�te
�lan 24
Lovi�ta se ustanovljavaju na povr�inama zemlji�ta, voda i �uma, bez obzira na svojinu koje predstavljaju prirodnu i zaokru�enu lovno-privrednu cjelinu i na kojima postoje prirodni i drugi uslovi za uspje�an razvoj lovstva.
Lovi�ta mogu biti: lovi�ta sa posebnom namjenom, privredna i sportsko-rekreativna.
Lovi�ta ne obuhvataju: naselja, groblja, javne puteve, gradske parkove, objekte za lije�enje i rekreaciju, aerodrome; dvori�ta seoskih doma�instava, stambenih zgrada, fabri�kih i industrijskih objekata; povr�ine koje slu�e za vojne, nau�ne i nastavne potrebe; ogra�ene prostore u kojima se divlja� vje�ta�ki uzgaja, kao i povr�ine mora i ribnjaka.
�lan 25
Lovi�te ustanovljava Vlada Republike Crne Gore (u daljem tekstu: Vlada), na predlog ministarstva nadle�nog za poslove lovstva.
Prije utvr�ivanja predloga akta iz stava 1 ovog �lana, ministarstvo pribavlja mi�ljenje saveza u koji se udru�uju lova�ke organizacije, u skladu sa propisima o udru�ivanju gra�ana (u daljem tekstu: Lova�ki savez).
Aktom o ustanovljavanju lovi�ta odre�uju se: kategorija lovi�ta, naziv, granice i povr�ina lovi�ta, rezervati i zabrani, vrste i broj divlja�i i lovni objekti u lovi�tu.
2. Preno�enje prava gazdovanja
�lan 26
Lovi�te se daje na gazdovanje pravnim licima iz �lana 4 ovog zakona, koja ispunjavaju uslove iz �l. 21 i 22 ovog zakona, na vrijeme od 10 godina.
�lan 27
Postupak davanja lovi�ta na gazdovanje pokre�e se na osnovu javnog konkursa koji raspisuje Vlada.
Konkurs iz stava 1 ovog �lana sadr�i bli�e uslove o davanju lovi�ta na gazdovanje.
�lan 28
Zahtjev za dodjelu lovi�ta na gazdovanje podnosi se ministarstvu nadle�nom za poslove lovstva.
Uz zahtjev iz stava 1 ovog �lana podnose se dokazi o ispunjenosti zakonom i konkursom predvi�enih uslova.
�lan 29
Akt o davanju lovi�ta na gazdovanje donosi Vlada, na predlog ministarstva nadle�nog za poslove lovstva.
�lan 30
Ako se na objavljeni konkurs ne javi zainteresovani subjekat, odnosno ako niko od prijavljenih ne ispunjava uslove konkursa, Vlada privremeno, uz naknadu, daje lovi�te na gazdovanje preduze�u ovla��enom za gazdovanje �umama na podru�ju na kome se nalazi lovi�te.
�lan 31
Odnosi u gazdovanju lovi�tem ure�uju se ugovorom, koji zaklju�uju Vlada i korisnik lovi�ta.
Ugovor iz stava 1 ovog �lana sadr�i: uslove kori��enja lovi�ta, mjere koje je korisnik du�an da preduzme u cilju unapre�enja lovi�ta, procjenu brojnog stanja divlja�i po vrstama, uslove raskida ugovora i dr.
�lan 32
Za davanje pojedinih lovi�ta na gazdovanje mo�e se predvidjeti pla�anje godi�nje naknade.
Sredstva od naknade iz stava 1 ovog �lana prihod su bud�eta Republike.
Visina i na�in pla�anja naknade iz stava 1 ovog �lana utvr�uje se ugovorom iz �lana 31 ovog zakona.
�lan 33
Pravo gazdovanja lovi�tem korisnik lovi�ta ne mo�e ustupiti drugom pravnom licu, niti izdati u zakup.
�lan 34
Korisnik lovi�ta je du�an da, po potpisivanju ugovora iz �lana 31 ovog zakona, u roku od tri mjeseca vidno obilje�i granice lovi�ta, zabrana i rezervata i da ih trajno odr�ava.
�lan 35
Pravo gazdovanja lovi�tem Vlada mo�e oduzeti, ako korisnik lovi�ta:
1) ne gazduje u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o prenosu prava gazdovanja;
2) ne sprovodi mjere predvi�ene lovnom osnovom;
3) sredstva ostvarena gazdovanjem lovi�ta ne koristi u svrhe odre�ene ovim zakonom.
U slu�aju oduzimanja prava gazdovanja lovi�tem, korisnik lovi�ta je du�an da naknadi nastalu �tetu.
3. Program razvoja lovstva
�lan 36
U cilju planiranja gazdovanja, razvoja i unapre�ivanja lovstva u Crnoj Gori, Vlada donosi program razvoja lovstva za period od najmanje 10 godina.
Program razvoja lovstva sadr�i: prikaz sada�njeg stanja lovstva, prirodne i druge uslove za razvoj lovstva, stanje fonda divlja�i, ciljeve gazdovanja i mjere za ostvarenje tih ciljeva, mjere za�tite divlja�i, mjere za spre�avanje �teta od divlja�i, lov divlja�i, ekonomsko-finansijske osnove gazdovanja i dr.
4. Lovna osnova
�lan 37
Za svako lovi�te donosi se lovna osnova za period od 10 godina.
Lovnu osnovu donosi korisnik lovi�ta, uz saglasnost ministarstva nadle�nog za poslove lovstva.
Lovna osnova se donosi najkasnije tri mjeseca prije isteka va�nosti prethodne lovne osnove za gazdovanje lovi�tem.
Lovna osnova sadr�i naro�ito: prikaz stanja lovi�ta, ciljeve gazdovanja lovi�tem i mjere za ostvarivanje tih ciljeva, plan obnavljanja i prirasta divlja�i, plan ure�ivanja i odr�avanja lovi�ta, plan ishrane i za�tite divlja�i, plan kori��enja divlja�i i ekonomsko-finansijsku osnovu gazdovanja.
�lan 38
Lovnom osnovom se, radi stvaranja �to povoljnijih uslova za reprodukciju divlja�i, izdvaja pod zabran najmanje 1/4 lovno-produktivne povr�ine lovi�ta.
Na izdvojem dijelu lovno-produktivne povr�ine iz stava 1 ovog �lana zabranjen je lov za�ti�ene divlja�i u trajanju od najmanje tri uzastopne lovne godine.
�lan 39
Vlasnici, odnosno korisnici zemlji�ta i voda na kojima se prostire lovi�te du�ni su dozvoliti vr�enje svih radnji i mjera koje su predvi�ene lovnom osnovom tog lovi�ta.
�lan 40
O ostvarivanju mjera utvr�enih lovnom osnovom, Lova�ki savez podnosi svoje nalaze i ocjene ministarstvu nadle�nom za poslove lovstva, najmanje jedanput godi�nje.
�lan 41
Bli�e propise o sadr�ini i na�inu izrade lovne osnove donosi ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
5. Lovni plan
�lan 42
Za sprovo�enje lovne osnove korisnik lovi�ta donosi godi�nji lovni plan koji sadr�i sve vrste radova i mjera po obimu, mjestu i vremenu koje treba preduzeti u lovi�tu u toj godini.
Korisnik lovi�ta vodi evidenciju izvr�enih radova i sprovedenih mjera predvi�enih lovnim planom i du�an je da, o izvr�enim radovima i preduzetim mjerama u prethodnoj godini, dostavi izvje�taj ministarstvu nadle�nom za poslove lovstva, najkasnije do 15. aprila teku�e godine.
Godi�nji lovni plan mora biti u skladu sa lovnom osnovom.
6. Katastar lovi�ta
�lan 43
Za svako lovi�te ustanovljava se i vodi katastar lovi�ta.
Katastar lovi�ta ustanovljava i vodi korisnik lovi�ta i podatke dostavlja ministarstvu nadle�nom za poslove lovstva.
Bli�e propise o izradi, na�inu vo�enja i dostavljanja podataka katastra donosi ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
IV LOV I KORI��ENJE DIVLJA�I
�lan 44
Lov divlja�i obuhvata: odstrijel, hvatanje i sakupljanje odstrijeljene divlja�i.
Lovostajem za�ti�ena divlja� mo�e se loviti samo u lovi�tima.
Neza�ti�ena divlja� mo�e se loviti na povr�inama van lovi�ta, ako na njima nije zabranjen lov.
�lan 45
Korisnik lovi�ta svojim op�tim aktom utvr�uje: uslove za lov i vrijeme trajanja lova, pravo lovaca u kori��enju ulovljene divlja�i i njihovih djelova, kontrolu lova divlja�i, iznos nagrade za ulovljenu divlja�, uslove i na�in izdavanja i oduzimanja dozvole za lov, propisuje naknadu za u�injenu �tetu i mjere bezbjednosti u kori��enju lovi�ta, odnose sa lova�kim udru�enjima i dr.
Na akt iz stava 1 ovog �lana saglasnost daje ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
�lan 46
Divlja� mogu loviti lica koja imaju lova�ku dozvolu izdatu od korisnika lovi�ta i lovnu kartu izdatu od Lova�kog saveza.
Dozvola za lov i lovna karta se izdaje licu koje ima polo�en lova�ki ispit i odobrenje za no�enje lova�kog oru�ja.
Ministarstvo nadle�no za poslove lovstva donosi bli�i propis o uslovima i na�inu izdavanja lovne karte.
�lan 47
Lova�ki ispit pola�e se pred stru�nom komisijom od najmanje tri �lana, koju obrazuje Lova�ki savez, uz saglasnost ministarstva nadle�nog za poslove lovstva.
Program, na�in i uslove polaganja lova�kog ispita utvr�uje ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
Tro�kovi polaganja lova�kog ispita padaju na teret kandidata.
�lan 48
Stranim dr�avljanima korisnik lovi�ta, u skladu sa svojim op�tim aktom, mo�e odobriti lov na divlja� koja se vje�ta�ki uzgaja, neza�ti�enu divlja�, kao i na odre�ene vrste za�ti�ene divlja�i �ija brojnost obezbje�uje prirodnu ravnote�u u lovi�tu, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadle�nog za poslove lovstva.
Prije izdavanja saglasnosti iz stava 1 ovog �lana, ministarstvo nadle�no za poslove lovstva je du�no pribaviti mi�ljenje ministarstva nadle�nog za poslove za�tite �ivotne sredine.
�lan 49
Na poljoprivrednom zemlji�tu u lovi�tu, ako je zasijano ili zasa�eno odre�enim kulturama, ministarstvo nadle�no za poslove lovstva, na predlog korisnika lovi�ta, zabrani�e lov u vrijeme kada bi to �tetilo tim kulturama.
�lan 50
Divlja� se lovi lova�kim oru�jem: pu�kom sa�maricom i lova�kim karabinom.
�lan 51
Divlja� je zabranjeno loviti:
1) ako je ugro�ena po�arom, poplavom, snije�nim nanosima, poledicom i drugim elementarnim nepogodama;
2) upotrebom reflektora (farova), baklji i drugih svjetlosnih izvora, ogledala, gramofona, magnetofona, vje�ta�kih i �ivih mamaca i omamljuju�ih sredstava;
3) hrtovima, poluhrtovima, nerasnim i neobu�enim psima;
4) ga�anjem iz motornih vozila, motornih �amaca i drugih sredstava na motorni pogon, kao i ga�enjem motornim vozilima;
5) poluautomatskom lova�kom pu�kom sa vi�e od dva metka, poluautomatskim lova�kim karabinom, vojni�kim oru�jem i vojni�kom municijom;
6) otrovom, om�ama, zamkama, klopkama, gvo��ima, mre�ama, elektri�nim ure�ajima ili drugim sredstvima za masovno hvatanje, odnosno uni�tavanje;
7) papkastu divlja� pu�kom sa�maricom, pomo�u psa i skupnim lovom;
nelovnim danima u toku lovne sezone i u vrijeme lovostaja;
9) na udaljenosti manjoj od 200 metara od naselja ili objekta za stanovanje.
Izuzetno od odredbi stava 1 ovog �lana, ministarstvo nadle�no za poslove lovstva mo�e korisniku lovi�ta odobriti hvatanje odre�enog broja divlja�i mre�ama, klopkama ili omamljuju�im sredstvima, ali samo u nau�ne svrhe, za vje�ta�ki uzgoj, preno�enje u drugo lovi�te, zoolo�ke vrtove ili izvoz.
�lan 52
Ako od za�ti�ene divlja�i nastupi neposredna opasnost po �ivot ljudi ili imovinu, za�ti�ena divlja� mo�e se odstrijeliti, odnosno njen broj smanjiti i bez obzira na vrijeme lovostaja.
Odobrenje za odstrijel divlja�i iz stava 1 ovog �lana izdaje ministarstvo nadle�no za poslove lovstva, na zahtjev korisnika lovi�ta.
�lan 53
Ulovljena divlja� i trofeji divlja�i mogu se iznijeti iz lovi�ta i staviti u promet samo ako je za njih izdata popratnica, odnosno trofejni list.
Trofejima divlja�i, u smislu ovog zakona, smatraju se: rogovlje svih vrsta jelena i srnda�a, rogovi muflona i divojarca, zubi (kljove) divljeg vepra, lobanja i krzno medvjeda, vuka i divlje ma�ke, kao i preparirana divlja� i njeni preparirani djelovi.
Propratnicu, odnosno trofejni list izdaje na propisanom obrascu korisnik lovi�ta.
Ministarstvo nadle�no za poslove lovstva donosi propis o obrascima trofejnog lista i propratnica, njihovoj sadr�ini, na�inu izdavanja i evidenciji.
�lan 54
Zabranjeno je da se iznose iz zemlje trofeji od divlja�i �ija je vrijednost izra�ena u poenima prema va�e�oj formuli koju je utvrdio Me�unarodni savjet za lov i o�uvanje divlja�i, ve�a od:
1) za jelena248 poena
2) za srnda�a185 poena
3) za divojarca120 poena
4) za muflona242 poena
5) za medvjeda582 poena
6) za vepra142 poena
7) za lobanju medvjeda65 poena

Preparirana divlja� i njeni preparirani djelovi (kao trofeji) mogu se iznijeti iz zemlje samo uz odobrenje ministarstva nadle�nog za poslove lovstva, o �emu se vodi posebna evidencija.
Ne mogu se iznijeti iz zemlje preparirani djelovi divlja�i (glava sa rogovljem, rogovi, kao i kljove vepra) �iji trofeji prelaze broj propisanih poena u stavu 1 ovog �lana.
V SPRE�AVANJE I NAKNADA �TETE
�lan 55
Korisnik lovi�ta du�an je da preduzima mjere za spre�avanje �tete koju za�ti�ena divlja� mo�e pri�initi ljudima ili njihovoj imovini.
Vlasnici stoke i zemlji�ta na kojima se prostire lovi�te ili koja su u blizini lovi�ta, du�ni su da na tom zemlji�tu i objektima preduzimaju sve mjere za spre�avanje �tete od divlja�i.
Bli�e propise o mjerama iz st. 1 i 2 ovog �lana i na�inu i postupku za ostvarivanje naknade �tete od za�ti�ene divlja�i donosi ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
�lan 56
Za �tetu koju pri�ini lovostajem za�ti�ena divlja� odgovoran je korisnik lovi�ta.
Pravo na naknadu �tete iz stava 1 ovog �lana pripada vlasniku, odnosno korisniku zemlji�ta samo pod uslovom da je preduzeo propisane mjere za spre�avanje �tete od divlja�i.
�lan 57
Fizi�ka i pravna lica koja pri�ine �tetu u lovi�tu bespravnim lovom ili na bilo koji drugi bespravan na�in, du�ni su da korisniku lovi�ta naknade �tetu.
Naknada �tete iz stava 1 ovog �lana obra�unava se po od�tetnom cjenovniku, koji donosi ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
VI SREDSTVA ZA ZA�TITU I UZGOJ DIVLJA�I I UNAPRE�IVANJE LOVSTVA
�lan 58
Sredstva za za�titu, uzgoj divlja�i i unapre�ivanje lovstva obezbje�uju se iz:
1) prihoda korisnika lovi�ta ostvarenih gazdovanjem lovi�tem u visini od najmanje 30% tog prihoda;
2) sredstava koja korisnik lovi�ta ostvari po osnovu naknade �tete;
3) sredstava obezbije�enih u bud�etu Republike za podsticanje razvoja lovstva;
4) ostalih izvora.
�lan 59
Sredstva iz �lana 58 stav 1 ta�. 1 i 2 ovog zakona utvr�uje korisnik lovi�ta i posebno ih evidentira.
O izdvajanju i utro�ku sredstava iz stava 1 ovog �lana, korisnik lovi�ta je du�an da obavije�tava ministarstvo nadle�no za poslove lovstva, najmanje jedanput godi�nje.
�lan 60
Sredstva iz �lana 58 stav 1 ta�ka 3 ovog zakona koriste se za: nabavku i uno�enje divlja�i u lovi�te, ogra�ivanje lovi�ta, intenzivno gajenje divlja�i, podizanje lovno-tehni�kih objekata u lovi�tu, izradu lovnih osnova, stru�no obrazovanje �uvara lovi�ta i drugih radnika u lovstvu, nau�no istra�iva�ki rad, zimsku prehranu i drugo, u skladu sa programom podsticajnih mjera za unapre�enje za�tite i uzgoja divlja�i, koji donosi ministarstvo nadle�no za poslove lovstva, uz saglasnost Vlade.
Raspodjelu sredstava za realizaciju programa iz stava 1 ovog �lana vr�i ministarstvo nadle�no za poslove lovstva, na osnovu oglasa, ako ovim zakonom nije druk�ije odre�eno.
Pravo na dodjelu sredstava imaju korisnici lovi�ta koji se bave unapre�enjem lovstva, ako obezbijede sopstveno u�e��e od najmanje 50% predra�unske vrijednosti radova na projektu.
O kori��enju podsticajnih sredstava, ministarstvo nadle�no za poslove lovstva sa korisnikom lovi�ta zaklju�uje ugovor.
VII INSPEKCIJSKI NADZOR
�lan 61
Inspekcijski nadzor u oblasti lovstva vr�i ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
Poslove iz stava 1 ovog �lana vr�e lovni inspektori.
Lovni inspektor ima obavezu i ovla��enje da vr�i kontrolu:
1) propisanih uslova koje korisnik lovi�ta mora ispunjavati za gazdovanje lovi�tem;
2) sprovo�enja lovnih osnova i godi�njeg izvo�a�kog plana;
3) poslovnih knjiga i ostale dokumentacije, kada je to potrebno radi uvida u kori��enje sredstava, primjenu propisa i mjera koje se odnose na divlja� i lovi�ta;
4) lovljenja divlja�i, dozvola za lovljenje divlja�i, propratnica i trofejnih listova za ulovljenu divlja�;
5) objekata u lovi�tu i radova koji se izvode u lovi�tu;
6) izdvajanja, obra�una, evidentiranja i kori��enja sredstava iz �lana 58 ovog zakona;
7) mjera za spre�avanje �tete od divlja�i.
�lan 62
U vr�enju poslova iz �lana 61 ovog zakona, lovni inspektor je, pored ovla��enja utvr�enih Zakonom o inspekcijskoj kontroli, obavezan da:
1) privremeno zabrani lov i druge radnje koje su protivne odredbama ovog zakona i propisa donijetih na osnovu njega;
2) privremeno oduzme protivpravno ulovljenu ili protivpravno prisvojenu uginulu divlja� ili njene djelove, odnosno protivpravno stavljenu divlja� ili njene djelove u promet, kao i sredstva i predmete kojima su izvr�ene te radnje;
3) naredi preduzimanje odgovaraju�ih mjera i radnji radi otklanjanja utvr�enih nepravilnosti;
4) zabrani obavljanje lovne djelatnosti ili pojedinih poslova za odre�eno vrijeme, ukoliko se ta djelatnost, odnosno poslovi obavljaju suprotno ovom zakonu i propisima donijetim na osnovu njega;
5) obavje�tava nadle�ne organe o zapa�enim nepravilnostima za �ije otklanjanje je nadle�an drugi organ.
VIII KAZNENE ODREDBE
�lan 63
Pravno lice kazni�e se za prekr�aj nov�anom kaznom od pedesetostrukog do dvjestapedesetostrukog iznosa minimalne zarade u Republici, ako:
1) za vrijeme trajne zabrane lova, lovostaja ili skra�ivanja lovne sezone, odnosno lovnih dana dozvoli lov za�ti�ene odnosno neza�ti�ene divlja�i (�lan 13 st. 1 - 3);
2) ne zabrani lov odre�ene vrste lovostajem za�ti�ene divlja�i, ako u lovi�tu nastane osjetnije smanjivanje brojnog stanja te divlja�i ili ne preduzme sve mjere (uno�enje divlja�i i dr.), radi uspostavljanja brojnog stanja te divlja�i (�lan 14 stav 1);
3) vr�i trovanje divlja�i (�lan 17);
4) ne obezbijedi da stru�ne poslove uzgoja, za�tite i organizovanja lova divlja�i obavljaju lica sa odgovaraju�om �kolom (�lan 21) ili ne obezbijedi ili organizuje slu�bu �uvanja lovi�ta na propisan na�in (�lan 22 stav 1);
5) lovi�te koje mu je dato na gazdovanje ustupi drugom pravnom licu ili ga izda u zakup (�lan 33);
6) lovi�tem gazduje bez lovne osnove (�lan 37 stav 1) ili lovnu osnovu ne donese u odre�enom roku iz �lana 37 stav 3 ili �lana 70 stav 2 ovog zakona;
7) ne izdvoji pod zabran najmanje 1/4 lovno-produktivne povr�ine lovi�ta radi stvaranja �to povoljnijih uslova za reprodukciju divlja�i (�lan 38 stav 1) ili dozvoli lov za�ti�ene divlja�i na izdvojenom dijelu lovno-produktivne povr�ine lovi�ta u roku iz �lana 38 stav 2 ovog zakona;
lovnu osnovu sprovodi bez godi�njeg lovnog plana (�lan 42 stav 1) ili ako godi�nji lovni plan nije u skladu sa lovnom osnovom (�lan 42 stav 3);
9) dozvoli stranim dr�avljanima lov protivno odredbama �lana 48 ovog zakona;
10) dozvoli izno�enje iz zemlje trofeja divlja�i �ija je vrijednost izra�ena u poenima ve�a od utvr�ene vrijednosti u �lanu 54 ovog zakona;
11) ne utvr�uje ili posebno ne evidentira sredstva za za�titu, uzgoj divlja�i i unapre�ivanje lovstva (�lan 59) ili podsticajna sredstva obezbije�ena u bud�etu Republike koristi protivno �lanu 60 stav 1 ovog zakona;
12) privremeni godi�nji plan gazdovanja lovi�tem ne donese u roku iz �lana 71 ovog zakona.
Za prekr�aj iz stava 1 ovog �lana kazni�e se i odgovorno lice u pravnom licu nov�anom kaznom od petostrukog do dvadesetostrukog iznosa minimalne zarade u Republici.
�lan 64
Pravno lice kazni�e se za prekr�aj nov�anom kaznom od dvadesetostrukog do dvjestastrukog iznosa minimalne zarade u Republici, ako:
1) unosi u lovi�te nove vrste divlja�i stranog porijekla bez prethodne zdravstvene kontrole ili bez prethodnog odobrenja ministarstva nadle�nog za poslove lovstva (�lan 14 stav 2);
2) postupi protivno zabrani iz �lana 16 stav 1 ovog zakona ili dozvoli hvatanje i prisvajanje mladunaca, legla i jaja za�ti�ene divlja�i bez prethodne saglasnosti ministarstva nadle�nog za poslove lovstva (�lan 16 stav 2);
3) neza�ti�enu divlja�, pse i ma�ke lutalice i ostale �teto�ine u lovi�tu ne svede na brojno stanje kojim se ne�e ugro�avati za�ti�ena divlja� i doma�e �ivotinje (�lan 20);
4) za �uvara lovi�ta postavi lice koje ne ispunjava uslove iz �lana 22 stav 2 ovog zakona ili za �uvara lovi�ta ne obezbijedi slu�beno odijelo, naoru�anje i legitimaciju, u skladu sa propisom ministarstva nadle�nog za poslove lovstva iz �lana 22 stav 4 ovog zakona;
5) gazduje lovi�tem, a ne ispunjava uslove iz �lana 26 ovog zakona;
6) u odre�enom roku, po potpisivanju ugovora o gazdovanju lovi�tem, ne izvr�i vidno obilje�avanje granica lovi�ta, zabrana ili rezervata i trajno ih odr�ava (�lan 34);
7) godi�nji lovni plan nije izra�en u skladu sa �lanom 42 stav 1 ovog zakona ili ako ne vodi evidenciju izvr�enih radova i sprovedenih mjera predvi�enih godi�njim lovnim planom, odnosno ne dostavi izvje�taj ministarstvu nadle�nom za poslove lovstva o tim radovima i mjerama, u roku odre�enom �lanom 42 stav 2 ovog zakona;
ne ustanovi i ne vodi katastar lovi�ta (�lan 43 stav 1) ili podatke katastra ne dostavlja ministarstvu nadle�nom za poslove lovstva u propisanom roku (�lan 43 stav 2);
9) dozvoli ili vr�i lov lovostajem za�ti�ene divlja�i van lovi�ta (�lan 44 stav 2), odnosno dozvoli ili vr�i lov neza�ti�ene divlja�i na povr�inama van lovi�ta, ako je na njima zabranjen lov (�lan 44 stav 3);
10) svojim op�tim aktom ne utvrdi prava, uslove i druga pitanja vezana za lov (�lan 45 stav 1);
11) dozvoli lov divlja�i protivno �lanu 46 stav 1 ovog zakona ili izda dozvolu za lov i lovnu kartu protivno stavu 2 ovog �lana;
12) dozvoli lov divlja�i protivno �lanu 51 ovog zakona;
13) dozvoli odstrijel za�ti�ene divlja�i protivno �lanu 52 ovog zakona;
14) dozvoli izno�enje iz lovi�ta i stavljanje u promet trofeja divlja�i za koje nije izdata propratnica, odnosno trofejni list (�lan 53 stav 1) ili ne izdaje propratnicu, odnosno trofejni list na propisanom obrascu (�lan 53 stav 3);
15) ne preduzme propisane mjere za spre�avanje �teta koju mo�e nanijeti divlja� (�lan 55).
Za prekr�aj iz stava 1 ovog �lana kazni�e se i odgovorno lice u pravnom licu nov�anom kaznom od trostrukog do petnaesetostrukog iznosa minimalne zarade u Republici.
�lan 65
Fizi�ko lice kazni�e se za prekr�aj nov�anom kaznom od trostrukog do petnaesetostrukog iznosa minimalne zarade u Republici, ako:
1) za vrijeme trajne zabrane lova, lovostaja ili skra�enja lovne sezone, odnosno lovnih dana ili zabrane lova odre�ene vrste lovostajem za�ti�ene divlja�i lovi, progoni ili namjerno uznemirava za�ti�enu ili neza�ti�enu divlja� (�l. 13 i �l. 14 st. 1);
2) se kao vlasnik, odnosno korisnik zemlji�ta, vode i �ume ne stara o divlja�i koja se na njima zadr�ava, a nalaze se van lovi�ta (�lan 15);
3) postupi protivno zabrani iz �lana 16 ovog zakona;
4) vr�i trovanje divlja�i (�lan 17);
5) se neovla��eno kre�e sa pu�kom, lova�kim psima ili drugim sredstvima za lov kroz lovi�te ili van puteva koji slu�e op�toj upotrebi bez odobrenja korisnika lovi�ta (�lan 1;
6) na zahtjev �uvara lovi�ta postupi protivno �lanu 23 stav 3 ovog zakona;
7) na izdvojenom dijelu lovno-produktivne povr�ine lovi za�ti�enu divlja� dok su te povr�ine pod zabranom (�lan 38 stav 2);
kao vlasnik, odnosno korisnik zemlji�ta i vode na kojima se prostire lovi�te ne dozvoli radnje i mjere predvi�ene lovnom osnovom (�lan 39);
9) lovi za�ti�enu divlja� van lovi�ta (�lan 44 stav 2) ili lovi neza�ti�enu divlja� protivno �lanu 44 stav 3 ovog zakona;
10) lovi divlja� protivno �lanu 46 stav 1 ovog zakona;
11) kao strani dr�avljanin lovi protivno �lanu 48 stav 1 ovog zakona;
12) na poljoprivrednom zemlji�tu u lovi�tu koje je zasijano ili zasa�eno odre�enim kulturama lovi u vrijeme kada bi to �tetilo tim kulturama (�lan 49.);
13) lovi divlja� protivno �l. 50 ili 51 ovog zakona;
14) iz lovi�ta iznese i stavi u promet trofej divlja�i za koji nije izdata propratnica, odnosno trofejni list (�lan 53 stav 1).
�lan 66
Za prekr�aje iz �lana 65 stav 1 ta�. 5, 6, 8 i 12 ovog zakona ovla��eno lice od fizi�kog lica napla�uje nov�anu kaznu na licu mjesta u dvostrukom iznosu minimalne zarade u Republici.
�lan 67
Za prekr�aje iz �lana 65 stav 1 ta�. 1, 3, 4, 7, 9, 10, 11, 13 i 14 ovog zakona fizi�kom licu �e se pored kazne izre�i i za�titna mjera oduzimanja sredstava i predmeta koji su upotrijebljeni ili namijenjeni za izvr�enje prekr�aja ili su nastali prekr�ajem.
Za prekr�aje iz �lana 65 stav 1 ta�. 1, 3, 5, 6, 7, 9, 13 i 14 ovog zakona fizi�kom licu �e se izre�i i za�titna mjera oduzimanja lova�ke dozvole.
Za�titnom mjerom oduzimanja lova�ke dozvole u�iniocu prekr�aja zabranjuje se lov u trajanju do jedne godine.
Vrijeme trajanja izre�ene mjere te�e od dana upisa u lova�ku dozvolu. Upis mjere u lova�ku dozvolu vr�i izdavalac mjere.
�lan 68
Privremeno oduzimanje sredstava, predmeta i proizvoda iz �lana 67 ovog zakona vr�e �uvari lovi�ta, lovni inspektori i radnici policije.
O privremeno oduzetim sredstvima, predmetima i proizvodima, lica iz stava 1 ovog �lana du�na su izdati potvrdu sa ta�nim nazna�enjem sredstava, predmeta i proizvoda i nalog za njihovo �uvanje.
O izvr�enom privremenom oduzimanju sredstava, predmeta i proizvoda, lica iz stava 1 ovog �lana du�na su da odmah obavijeste organ nadle�an za pokretanje postupka zbog u�injenog prekr�aja.
IX PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE
�lan 69
Lovi�ta �e se ustanoviti u roku od �est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
�lan 70
Program razvoja lovstva donije�e se u roku od �est mjeseci od dana ustanovljenja lovi�ta u smislu �lana 69 ovog zakona.
Lovne osnove donije�e se u roku od �est mjeseci od dana dono�enja programa iz stava 1 ovog �lana.
�lan 71
Do dono�enja lovne osnove iz �lana 70 stav 2 ovog zakona, lovi�tem �e se gazdovati na osnovu privremenog godi�njeg plana gazdovanja koji izra�uje i donosi korisnik lovi�ta, najkasnije u roku od mjesec dana od dana dobijanja lovi�ta na gazdovanje, a odobrava ga ministarstvo nadle�no za poslove lovstva.
�lan 72
Organizacija koja je gazdovala lovi�tem do dana stupanja na snagu ovog zakona gazdova�e tim lovi�tem do ustanovljenja i predaje lovi�ta na gazdovanje po ovom zakonu.
�lan 73
Bli�i propisi, na osnovu ovla��enja iz ovog zakona, donije�e se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do dono�enja propisa na osnovu ovla��enja iz ovog zakona primjenjiva�e se propisi koji su donijeti na osnovu ovla��enja iz Zakona o lovstvu ("Slu�beni list SRCG", br. 15/80, 36/83 i 39/89 i "Slu�beni list RCG", br. 46/91 i 59/92), ukoliko nijesu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
�lan 74
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da va�i Zakon o lovstvu ("Slu�beni list SRCG", br. 15/80, 36/83 i 39/89 i "Slu�beni list RCG", br. 46/91 i 59/92).
�lan 75
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu�benom listu Republike Crne Gore".

Moje mace

Amazonka — Pon Jul 21, 2008 2:52 pm

Autor: Amazonka

Poslao: Pon Jul 21, 2008 2:52 pm

Ta plasljiva maca nije problem. Ne maci mnogo macica i lepi su, tako se za njih nadje novi dom - ako odlucim da ih dam.

Ribecal,

bas si udesio da maci zasvetle oci!

Kolje po ku�ama a alat nosi sa sobom

Ribecal — Pon Jul 21, 2008 11:28 am

Autor: Ribecal

Poslao: Pon Jul 21, 2008 11:28 am

dmitras ::

Mo�da, Ribecal, ali se pitam ko bi ovakvog pre�iveo Izgleda da se ispraksovao, kolja�, ne verujem da taj omane!
Li�no, ne bih da ga sretnim ni u sredstvu javnog prevoza... (Srecom, ne �ivim u njegovom kraju!)

Ko zna, slu�ajni susreti su uvek mogu�i, on je "slovesno"-poslovan "�ovek od akcije", pa cirkuli�e - svukuda �ara, veselje i vedrinu stvara, kad se mu�terije sve�e zaklane "hrane" nakrkaju, prestaju da pojmove "no�, satara, sikira", sa krvlju brkaju!

Ina�e po bistrom pogledu, i belodano ne�noj mu du�i, nije te�ko pretpostaviti da mu je omiljeni film "BEJB".
�teta po vaskoliki filmad�ijski auditorijum, da i on nije odigrao bar neku "epizodnu" ulogu u istom, makar u jednoj maleckoj sceni, pa da do�e do "uzbudlivih zapleta", dok se slasni hamburgeri njupaju "na otvorenoj sceni", do uzdaha momentalno uspaljenih �enskinja, i identifikacije mu�kardina sa tim korpulentnim nepokolebljivim "�vr�konegerom"!

Pu�ten soko prona�en u Dauning stritu!

Ribecal — Pon Jul 21, 2008 8:11 am

Autor: Ribecal

Poslao: Pon Jul 21, 2008 8:11 am

ИЗВОР: http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Zanimljivosti,zan&j=sr&h=Home,sr&prikaz=1887328

"Pu�ten soko prona�en u Dauning stritu

LONDON, 19. jula 2008. (Beta-AP) - Soko, koji je kao pti� prona�en po�etkom meseca u zvani�noj rezidenciji britanskog premijera Gordona Brauna, pu�ten je u obli�nji park, saop�teno je iz kancelarije premijera."
-------------------------------------------------------------------------------

Ех, ти премијери и њихове резиденције... свеколике ми још не помањђане "биритиш биф"/без оних луцкастих крава, тај соко што лети високо, је имао среће што се нашао у тој званичној резиденцији! Ако игде другде зафали, али тудер хуманости не недостаје!
Није ни чудо да се тај соко баш одлучио да буде "пронађен" баш у тој резиденцији, јер обично осим понеког трута, соколови и јастребови по резиденцијама харају, и бивају удобно удомљени...

За времја ове форумашке ми "корешпонденције", сетих се једне "сторије", једне палате и у њој резиденције-кабинета и меканог канабета, у којој је један визионар легализма боравио, али је чешће, да би био обавештен на прозору стајао и са совама диванио о државним питањима! - а те сове-саветници, чудновате тице беху, држаше га до последњег трена у неизвесности, на његова вапећа питања само један одговор су дале: "Дању не радимо"! - и он их је све послушао.

U Hrvatskoj vezuju pse za �ine da ih pregazi voz

Ribecal — Pon Jul 21, 2008 7:36 am

Autor: Ribecal

Poslao: Pon Jul 21, 2008 7:36 am

ИЗВОР: http://www.prijatelji-zivotinja.hr/arhiva.php?id=1981#v1981

"18.07.2008. Sjekirom mu�ki zatukao malo �tene

Razjareni �eljko �tivi�i� (4 u �etvrak je, 2 sata poslije pono�i, sa sjekirom u rukama u�etao u dvori�te svog susjeda Marija Areli�a (36) u Slavonskom Brodu i mu�ki ubio 4-omjese�nog psi�a kojeg je Mario nedavno udomio. Policija je napravila zapisnik i kako se doznaje �eljko �tivi�i� nedavno je sa sjekirom u rukama jurio po ulici za ma�kom, a susjedi ka�u da je agresivan i prema djeci koja se od straha dr�e podalje od njegove ku�e."

-----------------------------------------------------------------------------------
Кад нема шина/трачница у близини, добро ради и "сикирица", кад такви осведочени "љубитељи" животиња-пасјег (им) живота, добију величајну креативну инспирацију!

U svemu poslednji...

Ribecal — Pon Jul 21, 2008 7:19 am

Autor: Ribecal

Poslao: Pon Jul 21, 2008 7:19 am

Maa, Amazonka nije bitan taj moj "sakralni" komentar, i onako nije ba� neki, pisao sam ga na brzaka, pa je mo�da nepismeno subverzivan.... Nek se admin odmori ili zavr�i svoje poslove, a btw. sajt je sad dosta pregledniji, uklju�uju�i i inovacije i nove sadr�aje na koje si Ti ukazivala na forumu!

Nego, daj ti si vet. struke, pa preciziraj na koji na�in su ti petlovi do sada u Montenegro-u bili onesposobljavani da "dosadno" kukuri�u!???

�ta su im radili, sekli kljunove, glasne �ice ako ih imaju, ili im davali votku s ledom da ih o�amute ili da promuknu???

Jel to ima neki instant recept, da se pevac ONESPOSOBI da KUKURI�E? - ko je to spanosono pregnu�e, do sada tamo nenagra�eno izvodio, v sodelovanju z naravo!
Zna�i kokodakanje ne smeta, a kukurikanje je smetalo!

ZOO HIGIJENA!?

Ribecal — Pon Jul 21, 2008 6:23 am

Autor: Ribecal

Poslao: Pon Jul 21, 2008 6:23 am

Неки зли језици говоре да РАЗМИШЉАЊЕ и лепота не иду заједно.

Опезности ради, ако си толико порочна тј. склона таковом размишљању, или секирацији многоликој, Сојке бре, имај у виду да то размишљаније почесто ствара боре и на женскињском лицу, па онак земи бар дуплу дозу оног "коензима Q-10", крему с истим и још с колаген + витамин е, не бил превенирала такову face гужванцију!

Ову наредну пјесмицу могла би увежбат па на наредном веге-пикнику и отпеват, ја ћу бити, ако не биде музиканата добровољаца, (а)тонална "пратња", гитару ћу укључити у прво погодно веги-кирилично посно дрво, ако појачала не биде при руци!

"Будности никада доста госпођице од три педља, на кривинама задњи вагони лудачки тресу и многи празне... а охолост некад суђена да буде врлином, сплашњава на очиглед и смрди надалеко, и нитко нема снаге да одагна пропадање и нитко и не покушава да буде више од хладне желатине која лапрда међу крајностима..." Криво срастање, Бранимир Штулић/Азра

Svadbarski obi�aj vezivanja petla za barjak!

Ribecal — Pon Jul 21, 2008 5:32 am

Autor: Ribecal

Poslao: Pon Jul 21, 2008 5:32 am

He, hee, haaa, dear Sojke bre, ne�em da Vami reknem to "Bog te vido", da ne bi obnevido, neg ka�em na ljutu �alu-zaraslu ranu! - �im je zarasla, �aljivosti se spasla, "super-ego" mimikrikrija je splasla, a h/umorna �elja nije ju nadrasla...

Чек мал(к)о да набаждарим ову "поунијаћену ми тасататуру", не бил "мућо" проширио веги-једукативу ми мускулатуру...

Dear dmitras, ehh paaa, ceo pevac u temelj se ne isplati , to je ve� "ozbiljna �rtva" temeljno sra�unatim doma�inima, jerbo neimari moradu nekaj da �alabrcnu, da ne re�em da ture si u kljun, odnosno da �vaknu, "konkretno" prezalogajuju�i... - ako ve� nema uslovi da se neko jagnje or prasence na ra�anj ba�i, onda ni karabatakovi sa sve batakovima i belim mesojem ni/jesu na odmet, crnotravski zidari i majstorite su stari, prevejani gurmani,(nisam kazo izjelice) koji bi pre i �o�e od temelja house, me�ali libele im neg cijelog pevca "in integrum"integralnog! - glava i onako mnogima ni�emu ne slu�i, pa koji �e andark onda i pevcu... kad su na�uli, laufer im je javio, da kresta more bidnuti "velika�ki" afrodizijak, otad u temelj stavljadu pev�evu vugla without tog crvenog stimutansa! - nikad se ne zna mo�da ustreba, ako je gazdarica "�iva �eravica", a doma�in se iznenada obre na slu�benom putu!

Post scriptum: Био једном један списатељ, који се није звао Гундулић Џиво, него Андрић Иво, и тај је описао они вишеградски "Бранков мост" који негдар бејаше сазидао они паша Мехмед Соколовић, и у који је, просвећени читатељи тог нобеловца зборе, по легенди канда узидано дијете/бебац or мајчино млијеко... ја јоште нијесам успио стићи до те странице, јер није фер, у тој књизи о ћуприји су све сама пуста слова... нигде слике нема, а ја преферирам литеретуру сликовиту, а те дескрипције и нарације нек читуцкају они/оне/она ђеца "мућо начитана" и изображена за године своје, које им лепо стоје!

Ех, паа, што свашта не би могло, кад је римски цар Диоклецијан могао да заповеди да се приликом грађења његове палате у Сплиту користе за повезивање камених блокова искључиво беланца из јаја перади, а не "класичан" малтер...!? - једино је спорно шта су радили са толиким жумањковима, римљанске Надалине су имале пуне руке мутног посла!

Vazno, molim vas da svi pogledate ovu stranu

Sojka_Tica — Pon Jul 21, 2008 2:43 am

Autor: Sojka_Tica

Poslao: Pon Jul 21, 2008 2:43 am

ma nisam ni videla da je odradjena ta tema ...stavila sam link zbog doktora koji me je pre par meseci pregledao!!! Kada sam shvatila da je to taj covek..ne mozete zamisliti moje zgranjavanje...